ЕСТЕР БИТО ЈОЖЕФНЕ ГЕРА
Најзначајнији допринос култури и науци
Тајно је писала до 1975. године. Често је певала у Паун кругу Дома културе Балашћа. Директор, Иштван Киш, охрабрио ју је да вежба своје вештине писања. У то време је писала песме, римовала своје мисли и писала је радове на тему народних обичаја за различита такмичења. Културни центар Михај Мункачи је 2000. године објавио збирку њених радова као уџбеник етнографије, који и даље служи за подучавање локалне историје (Сећање на наш стари сељачки живот). Од записа Естер Бито Јожефне Гере, новинарка Клара Илин саставила је збирку етнографских текстова под називом Сећање на наш стари сељачки живот, који је уредио етнограф Антал Јухас, који је у уводу написао следеће:
„Сегеди Фелшетања додаје још једног хроничара, жену са села која пише о народном знању Сегедина и целе Мађарске. Главна вредност рукописа Естер Бито Јожефне Гере је аутентичност њеног личног искуства као и посебна сензибилност са којом посматра и бележи искуство својих рођака на селу и описује живот у свом окружењу. Млади који данас одрастају у свету који се брзо мења могу да уче из записа Естер Гере о вредној, веома борбеној свакодневици својих предака, о традиционалном поретку празника и посебним данима, менталитету који је карактерисао живот на селу.“
Кратка биографија
Естер Бито Јожефне Гера рођена је 19.02.1922. године на салашу у области Балашћа, као најмлађе дете у сиромашној сељачкој породици. Завршила је Основну школу Ђерисек са одличним оценама. Почела је да пише у првом разреду. 23.01.1944. године удала се за Јожефа Битоа. Имали су два сина. Васпитани су у мирном породичном окружењу. Основно школско образовање завршила је као одрасла особа у Вечерњој школи за раднике 1964. године, такође у Школи Ђерисек. Исте године добила је сертификат за млекара и узгајивача стоке. Никада није користила своје квалификације, увек је радила у свом домаћинству. Након венчања наставила је да пише тајно све до 1975. Године 1975. године формиран је Круг Паун у друштвеном центру Балашћа, где је некада певала. Директор центра Иштван Киш ју је охрабрио да објави своје записе. Тада је почела да пише песме, и да пише у римама, а од 1985. године је писала и етнографске есеје за разна такмичења.
Занимљивости
Игром судбине Шандор Балинт, млади етнограф из Сегедина, је често посећивао фарму Гера као рођак породице да би причао о прошлости. Касније је Естер отишла у Сегедин где је годинама помагала Шандору Балинту. Тамо је била под великим утицајем његове личности и научног знања као и многих књига које су је окруживале. 1987. године освојила је пето место на Националном такмичењу у сакупљању етнографског и језичког материјала, 1988. године 2. награду за рад на тему трудноће и порођаја, а 1989. године 2. награду за рад на тему живота сиромашних сељака у некад и сад. 1985. године је на Конкурсу за сакупљаче етнографског и лингвистичког материјала округа Чонград освојила трећу награду за рад Историја наше породице. 1990. године рад Породични односи је освојио пету награду. Њени списи објављени су у католичком часопису Знак 1995. године и у два издања католичког дечјег магазина Златна грана 1996. године. 1999. године је девет њених песама објављено у антологији песама старијих под називом Јесење повлачење. 2002. године, на њен 80. рођендан, објављена је књига њених песама Увек ходам са болом у срцу, уз подршку Фондације за Балашћу. На Дан села 2003. године добила је плакету од општине села као признање њеног рада за заједницу. Резултат вишегодишњег рада је и збирка песама, у којој је записала стихове 777 песама које је знала.