МАГДА БОДИНЕ ХАДИК
Најзначајнији допринос култури и науци
- године примљена је на Колеџ лепих уметности где су јој предавали Пал Пацаи, Јене Барчаи и Бени Ференци. Дипломирала је 1953. године. Ишла је на неколико студијских путовања у иностранство. Посетила је Аустрију, Немачку, Француску, Грчку, Пољску и Совјетски Савез. Радила је у уметничким камповима у Макоу, Ходмезевашархељ, Хојершверда и Фрунзе, а такође је учествовала у радионицама скулптура од дрвета у Нађатаду и уметничким радионицама уметничког медаљарства Њиређхаза-Состо.
Удала се за Ференца Бодија. Кад се њен муж запослио у Средњој школи у месту Чурго, пар се преселио тамо. Свој уметнички израз пронашла је седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века. Њена уметност бави се људима и емоцијама. Стварала је мале скулптуре, медаље и велике скулптуре. Њено вајарство карактеришу затворени јасно одвојени облици који подсећају на блокове. Њена уметност се одликује уравнотеженим, хришћанским и персоналистичким приступом. Крај живота провела је у Будимпешти. Тестаментом је већину својих преживелих радова оставила музејима Чурго и Мако.
Кратка биографија
Магда Бодине Хадик (Печка, 1 Јуне 1914 – Будимпешта, 2 Маy 2004) вајарка и медаљар
Њен отац је био управник станице у Печки. Након Тријанонског мировног споразума, породица се преселила у Мако, најближи град са друге стране нове границе. Тамо је завршила школовање у Средњој школи Везир Чанад. Тада почиње и њена уметничка каријера. 1947. године примљена је на Академију лепих уметности. Удала се за Ференца Бодија. Кад се њен муж запослио у Реформаторској средњој школи у Чурго, пар се преселио тамо. Њени рођаци су остали у Макоу, а пар није имао деце. У периоду социјалистичког реализма није могла да нађе своје место, и стварала је уметност углавном ради сопствене забаве. Седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века пронашла је свој израз а њена уметност се усредсредила на људе и људске емоције.
Занимљивости
Њени радови су изложени на следећим местима:
- Музеј Дери, Дебрецен
- Музеј Јозеф Атила, Мако
- Мађарска национална галерија, Будимпешта
- Музеј Петефи, Будимпешта
- Музеј Рабакези, Капувар
- Музеј Торњаи Јанош, Ходмезевасархељ
- Градски Музеј, Чурго
Награде:
- Марксова медаља (1983)
- Диплома Савеза совјетских уметника (1985)
- Почасни грађанин града Чурго