Мара Ђорђевић Малагурски
Период живота и рада: 1894 – 1971
Област којој је допринела: књижевност и етнографија
Место на рути: Суботица
Адреса атракције: Београдски пут 52 24000 Суботица
Најзначајнији допринос култури и науци:
Мара Ђорђевић била је књижевница, етнографкиња, истакнута културна радница у првим деценијама двадесетог века. Носилац је ордена Св. Саве Петог степена, Белог Орла петог степена, руског Црвеног крста у Паризу и Крста руских ратних инвалида.
Кратка биографија:
Мара Ђорђевић (девојачко Малагурски) је била етнографкиња и књижевница, рођена у Суботици. Буњевачка породица Малагурски била је позната по друштвеном и политичком ангажованом раду, као и по залагању за буњевачки народ. Била је једна од првих седам жена посланика у Великој народној скупштини. Мара се школовала у Штросмајеровом заводу у Ђакову, где је била једина Буњевка. Након тога наставила је школовање у Вишој женској школи у Суботици. Енглески језик студирала је у Лондону, па се бавила и превођењем. Своје прве радове, етнографске и књижевне, почела је објављивати већ 1912. године, у листу Невен, под псеудонимом Невенка. Удала се за Драгослава Ђорђевића са којим се 1929. године преселила у Београд. Признање за свој рад добила је 1933. године – њене приче, објављене су под називом Бита Ђанина и друге приповетке из буњевачког живота, а награђене су првом наградом на књижевном конкурсу Српске краљевске академије наука и уметности у Београду. Након Другог светског рата одузета јој је земља, а због притисака на Буњевце да се национално изражавају као Хрвати повукла се из јавног живота.
Занимљивости:
Са одушевљењем је дочекала крај Првог Светског рата, а за дочек српске војске дала је да се изради огромна српска застава која се вијорила на Градској кући. У књизи о буњевачком идентитету Буњевка о Буњевцима (1941) најавила је историјско психолошки роман Пајица Канторов, али он никада није угледао светлост дана. Исто се десило и са психолошким романом Ничији, који је нестао. У Суботици је основала Буњевачко католичко дивојачко друштво и Дилетантско друштво 1911. године, а учествовала је и у оснивању Буњевачке просветне матице 1927. године. Организовала је изложбе женских рукотворина, веза, писала текстове за позоришне представе