МАРТА КОПАС

Најзначајнији допринос култури и науци

 Бавила се дрворезом од самог почетка каријере и на њему је и докторирала. Њене гравуре од дрвета и линолеума су углавном градски пејзажи, историјске композиције и прикази људи. Од 1930-их бави се и израдом екслибриса. Њени принтови, са сломљеним линијама, историјском инспирацијом и црно-белим мрљама, често носе локални дух у себи. Њен рад укључује бројне екслибрисе, штампане дизајне плаката и дрворезе. Мали принтови Марте Копас приказани на локалним и међународним изложбама екслибриса у Будимпешти, Берлину, Лајпцигу, Паризу, Кракову, Кану, Комоу и Варшави. 1966. године изабрана је за оснивача Међународног удружења колекционара екслибриса, које је основано у Хамбургу. 1967. године освојила је бронзану медаљу на Трећем бијеналу екслибриса у Малборку. Њени радови објављени су у разним часописима у иностранству. Њен разноврсни и живописни опус укључује и портрете у пастелу и слике у техници темпере. Темпером бележи типичне сцене из народног живота и пијаце у Сегедину.

 Кратка биографија

 Завршила је у Средњу школи за девојке Св. Елизабета у Сегедину између 1921. и 1929. године. Након тога наставила је студије у Краљевској мађарској школи примењених уметности (1930-1936)  где су јој наставници били Јене Харанги, Имре Шимаи, Ференц Хелбинг и Ендре Домановски. Дипломирала је са изузетним успехом и добила стипендију Привредне и индустријске коморе Будимпеште.

Вратила се у Сегедин, и од 1938. до 1952. године предавала је графички дизајн на Факултету хуманистичких наука Универзитета, након што је чувени уметник и графичар Ђерђ Будај отишао у иностранство. Поново јој је додељена стипендија, и тако је стигла у Калотасег и регион Секлерланда. Између 1952. и 1957. године, пошто су је подржали Ласло Винклер и Јене Мајор, запослила се као ванредни професор на катедри за цртање и историју уметности на Колеџу за наставнике у Сегедину.

1957. године је пребачена у Основну школу Като Хаман. Од 1963. године до пензије предавала је у Средњој уметничкој школи Иштван Темеркењ. Била је члан Националног удружења мађарских уметника, Удружења мађарских уметника и занатлија, Сегединског еснафа лепих уметности и Круга пријатеља мале графике. Била је активни учесник уметничког живота Сегедина све до краја живота. Од 1992. до 1996. године била је члан јавне фондације Аба-Новак.

 Занимљивости

Признања:

• Награда Привредне коморе и индустрије за акт (1936)
• Награда Мора Ференц (1947)
• Награда за креативност града Сегедина (1971)
• Награда за креативност регије Чонград (1985)
• Медаља Јожеф Атила (1986)
• Награда за креативност града Сегедина (1992)
• Почасни грађанин Сегедина (1997)
• Титула Магистер Емеритус (1998)