ОЛГА ТЕРЕШ

Период живота и рада: 1914-2015

Област којој је допринела: спорт, образовање, настава

Место на рути: Кечкемет

Адреса атракције: Кецскемéт, Изсáки Wаy 10

Најзначајнији допринос култури и науци

Као члан гимнастичарског тиме освојила је бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма 1936. године. Исте године се и придружила мађарској репрезентацији. Преко 35 година предавала је у Кечкемету, најпре у Учитељској школи реформаторске цркве, а потом у средњој школи. Подучавала је многе ентузијастичне ученике заинтересоване за спорт и физичко васпитање. Поред тога, радила је и као тренер, помажући многима да унапреде свој таленат и постигну своје циљеве. Посветила је свој живот граду Кечкемету, спорту и подучавању спорта, и стога је уживала велико поштовање. Док је још била жива, спортска дворана Средње школе у Кечкемету је названа по њој, као признање за њен дуг, посвећен и успешан рад.

 Кратка биографија

Рођена у Дебрецену, била је друго дете учитеља народне школе Кароља Тереша и Олге Буђи. Од 1928. до 1934. године студирала је на одељењу за наставнике при Школи за девојке  реформаторске цркве, где је стекла диплому за наставника. У то време почела је да се бави спортом у Гимнастичком клубу у Дебрецену, али је  наставила студије на Спортском колеџу, где је наставила да се професионално бави спортом у Спортском клубу.

Награђена је бронзаном медаљом на Летњим олимпијским играма 1936. године.

године, након што је завршила студије на колеџу, вратила се у Дебрецен где је радила као тренер, да би се исте године преселила у Кечкемет, где је радила у Учитељској школи реформаторске цркве, затим је 35 година била наставница физичког васпитања у школи за наставнике. Спортска дворана средње школе у Кечкемету добила је име по њој 2011. године.

 Занимљивости

године добила је Награду за женски начин живота мађарског олимпијског комитета. Ову награду је освојило свега неколико жена пошто се додељује тек од 2002. године.
године проглашена је за почасног грађанина града Кечкемета. Исте године јој је додељена и награда Бесмртник мађарске гимнастике.