РОЗА ДЕРИНЕ СЕПАТАКИ

Најзначајнији допринос култури и науци

 У кући Хекер у Пешти постојала је позорница на којој је наступала мађарска трупа из Клужа. Роза је често гледала представе и одлучила да постане глумица. Пријавила се редитељу Адаму Лангу, али није била примљена. 1810. године добила је посао у другој мађарској позоришној трупи, која је у то време била смештена у плесној дворани Хекер. Тамо је учила глуму и певање. Тада је променила име у Сепатаки, на предлог позоришног редитеља Јожефа Бенкеа. 29. 03. 1810. први пут се појавила у Хамлету, у улози дворске даме. Одлучила је да се не врати кући и да учи за глумицу. У јесен 1819. године придружила се позоришној трупи Давида Килењија, са којом је наступала у Секесфехервару, Сомбатхељу и Комарому. Већ је била популарна у овом периоду.

Дерине Роза Сепатаки провела је свој живот лутајући по земљи, доводећи позориште на мађарском језику у најмања села у време кад су се углавном изводиле немачке представе. Њен патриотизам није био празна реч, она се искрено до краја живота борила за вредности мађарског језика.

 Кратка биографија

 Роза Сепатаки Иштване Дери (рођена Шекенбах, касније Розалија Шенбах) (Јасберењ, 23.12.1793. – Мишколц, 29. 09. 1872.) била је прва мађарска оперска певачица, најпопуларнија глумица из доба путујућих позоришта, сестра Јохане Сепатаки. Најуспешнија је била као певачица.

Рођена као ћерка Јожефа Шекенбаха  и Ане Ридл, крштена је 27.12.1798. године у Јасберењу. Мајка ју је послала у Пешту да учи немачки језик. Тамо је дошла у контакт са позориштем. 1810. године добила је посао у мађарској позоришној трупи, која је у то време била смештена у плесној дворани Хекер. 1813. године се удала за свог колегу глумца Иштвана Дерија. Априла 1844. године наступала је у певачком ансамблу у Клужу, од јуна је наступала у Вашархељу, а касније у Торди и Нађбањи. 12 јануара 1845. године се као члан трупе Клуж појавила на сцени као Жервеза.  Потом је  играла и средовечне и старије жене. Била је у Сегедину почетком 1846. године, а затим наступала у Дебрецену, где је била извиждана. Новине су се шалиле на њен рачун и питали су је да ли жели да умре на сцени.

Напустила је позориште 1847. године и вратила се мужу. Када је Иштван Дери преминуо у јануару 1862. године,  Роза преселила код своје сестре. Последњи пут је наступала 1868. године.

Роза је преминула 29.09.1872. године, у 78. години, у свом дому у Мишколцу.

Занимљивости

Нико није веровао да је овој неупадљивој девојчици место на сцени. Рођена 1793. године, Роза је доказала да вреди истакнувши се својим прелепим гласом. Почетком 1800-их долази у Пешту у позоришну трупу. Први пут се појавила на сцени у пролеће 1810. године, додуше у  улози без текста, скривена у позадини у отменој хаљини. Неколико недеља касније, први пут је покушала да изговори текст на сцени али није успела. Напросто је брљала неповезано окренута леђима публици. Успела је да изговори текст тек из другог покушаја.