ШАРОЛТА РАФАИ

Најзначајнији допринос култури и науци

 Број представа регистрованих у бази података позоришта: 15; доступно је и девет снимака наступа.

Њено име се први пут појавило у две продукције Књижевне позорнице (Јасном речју – 1. 07.1963; Одговоран сам за све – 10. 04.1967.)

Дебитовала је као драмска списатељица у позоришту Катона Јожеф у Кечкемету. Драма Сама је била изузетно успешна. Представа, коју је режирао Ђерђ Петеш, премијерно је приказана 8.12.1967. године. Неки од изузетних глумаца из представе били су: Камила Деваи, Тибор Силађи, Тибор Форгач, Тибор Фекете, Мариа Мојзеш, Ђула Пирот, Тинде Сабо, Пал Мајор.

Кратка биографија

 Рафаи Шаролта (Кецел, 23.05.1930. – Калоча, 20.09.1989.) мађарска списатељица, песникиња, наставница, чланица парламента. Диплому наставе добила је у Калочи 1950. године. Била је члан песничке групе Хетек (Седмице). Њени први радови објављени су 1966. године. До 1968. године предавала је у Пахиби, Кецелу, Тетишу и Усоду. Између 1968. и 1972. године радила је као библиотекарка, такође у Калочи. Између 1971. и 1985. године била је чланица Парламента (за регију Бач-Кишкун). Између 1975. и 1980. године била је потпредседница Народне скупштине. Између 1979. и 1981. године била је директорка књижевног музеја Петефи. Пензионисала се 1983. године. Њена дела била су подстакнута потребом за реалистичним портретом друштва и публицистичким жаром. Углавном је приказивала судбине жена.

 Занимљивости

Радови:

• Пијано цветање (песме, 1966)
• Сама (роман, 1967, драма, 1968)
• Дипломци (драма, 1969)
• О пролећу (кратке приче, 1971)
• Последња опклада (драма, 1972)
• Планине мрвица (роман, 1974)
• Једнократна авантура (кратка прича, 1975)
• Не брини о мени, не бој се (песме, 1975)
• Гвоздене зиме (збирка драма, 1977)
• Можеш да дођеш сутра (роман, 1978)
• Нека буду хризантеме (кратке приче, 1979)
• Избеглице (роман, 1981)
• Човек, земља, река (роман, 1983)
• Дрхтава песма (песме, 1985)
• Одржавање љубави (роман, 1987)
• Жене из Цветне улице 4 (роман, 1988)