ЖУЖИ МАРИ

Најзначајнији допринос култури и науци

 Мађарска певачица. Добитница главне награде и награде публике на Фестивалу плеса и певања 1968. године. Након што је са изузетним успехом завршила престижну Средњу школу Шагвари у свом родном  Сегедину, отпутовала је у престоницу да оствари своје снове. Преселила се у Будим, у стан у улици Хаћу (Хаттyú), и почела да наступа као заменски певач са тада већ веома популарним Атлантис бендом.  1965. године постала је позната када је отпевала песму „Ти ме бар волиш“ за филм „Заљубљени бициклисти“ Петера Бачоа.

Њен прави успех, међутим, догодио се 1968. године на 3. Фестивалу плеса и певања, када је њен будући супруг Атила Добош за њу компоновао хит „Мама“ на сјајне стихове Ивана Сенеша. Песма је освојила заједничку прву награду и главну награду публике. Након тог успеха отпутовала је на Фестивал плеса и певања Источног блока, који је организован у Сочију. Овде је „Мама“ освојила треће место. Мери је касније отпевала и песму која је на том такмичењу освојила прво место, а коју је певала совјетска певачица Едyта Пиецха. У њеном извођењу ова песма („Трубач“) је постала још већи хит. Након ових невероватних успеха, неочекивано је емигрирала. Оставила је живот звезде иза себе када се док је била трудна са првом ћерком, са мужем се преселила у Западну Немачку да започне нови живот. У Мађарску се вратила тек крајем деведесетих. Њен први велики албум, који је написао и издао Андраш Пејер уз помоћ Хунгаротона 1991. године је био златан. Након што се вратила 1999. године сваке недеље је била на турнеји, наступала у популарним ТВ програмима и певала на такмичењима. 2001. године побрала је симпатије публике за улогу Марлен Дитрих у мјузиклу Едит и Марлен, као и за улогу у представи Хиполит, Батлер у позоришту Ева Руткаи у Будимпешти. 2002. године издала је свој други албум. Тада је доспела на топ листе са песмама које је углавном написао Иван Сенеш. Била је популарна и омиљена певачица многим генерацијама. Чувени су њени наступи на телевизији у емисији Лига певача на ТВ2, где је из недеље у недељу наступала изводећи песме различитих жанрова. Њен трећи албум објављен је 2005. године када је имала и успешну турнеју у Канади, наступајући у неколико градова Онтарија. Била је омиљена звезда националних магазина и комерцијалних ТВ канала, појављујући се широм Мађарске.

 Кратка биографија

 Жужи Мари (13.10.1947. Сегедин  –  25.12.2011. Будимпешта) Мађарска певачица. Добитник главне награде и награде публике на Фестивалу плеса и певања 1968. године.

Родила је шесторо деце, од којих је једно нажалост преминуло. Њен први муж био је текстописац и композитор Атила Добош, а други муж Ђерђ Клапка. Живела је и радила у Немачкој од 1968, а вратила се у Мађарску 1999. Никол и Кристијан, њена тада одрасла деца, су остали у Немачкој, док су се Сенди и Денис, који су имали десет и дванаест година, вратили са мајком у Мађарску. Жужи их је одгајила у некадашњој канцеларији свог бившег мужа на имању Нормафа Wаy коју је реновирала. 24.12. 2011. извршила је самоубиство у својој породичној кући у Будимпешти, у Дистрикту XИИ, а њено тело пронађено је следећег дана, 25. децембра. Самоубиство је потврдио њен други муж Ђерђ Клапка.

После породичне божићне вечере је назвала сестру Аги, која је живела у Нирнмбергу, и рекла јој да је пила и узела дрогу. Њена сестра је затим очајнички телефонирала Клапки, који је живео на истом плацу. Он је послао своју партнерку у стан испод гараже у којој је Жужи живела. Жена је чула Жужи Мери како хрче кроз врата због дроге и алкохола који је попила, па је отишла. Није пробала да уђе нити је позвала хитну помоћ. Следећег јутра је пронађено певачицино мртво тело.

 Занимљивости

 1968 – прва награда и награда публике – 3. Фестивал плеса и певања

2010 – Мађарска награда  за толеранцију

 Соло албуми:

• 1991. Ово је последњи танго
• 2003 ПремиерМ
• 2005. Ношена ветром

 У фебруару 2012. године, Жужи Мери је требало да објави свој нови албум, на којем је радила пре смрти. На ЦД-у је требало да буде песма Године су прошле последња песма коју је снимила Жужи Мери. Међутим албум није објављен до 2017. године.